Prezime posle braka: Lični izbor ili društveni pritisak?

Odluka o prezimenu posle stupanja u brak jedna je od onih koja, naizgled jednostavna, može pokrenuti burne rasprave, otkriti duboko ukorenjene stavove i postaviti pitanje ličnog identiteta naspram tradicije. Da li zadržati svoje devojačko prezime, dodati muževljevo, ili ga u potpunosti promeniti? Iza ove naizgled administrativne stvari često stoje priče o ljubavi, poštovanju, tradiciji, pritiscima porodice i ličnoj slobodi. Ovaj tekst nastoji da rasvetli različite aspekte ove teme, analizirajući argumente, iskustva i pravne mogućnosti, kako bi svaka osoba mogla da donese odluku koja njoj odgovara.

Šta kaže zakon: Pravo na izbor

Pre svega, važno je naglasiti da zakon u Srbiji garantuje slobodu izbora. Prilikom sklapanja braka, osoba može da zadrži svoje prezime, uzme prezime supružnika, ili doda prezime supružnika svom prezimenu, formirajući tako dvostruko prezime. Zakon ne dozvoljava više od dva prezimena. Ova pravna mogućnost čini osnovu za svaku dalju razmatranju - u pitanju je lična, zakonski zaštićena odluka. Međutim, put od zakonske mogućnosti do društveno prihvatljive prakse često je kamenit.

Tradicija naspram ličnog identiteta

Na Balkanu, pa tako i u Srbiji, duboko je ukorenjen običaj da žena uzima muževljevo prezime. Ovaj se običaj često tumači kao simbol stvaranja jedinstvene porodice, znak poštovanja prema mužu i njegovoj porodici, ili jednostavno kao "tako se to ovde radi". Za mnoge žene, ova tradicija je prirodan i očekivan korak, nešto što im ne predstavlja dilemu. Kao što jedna učesnica rasprave kaže: "Ja ću uzeti muževljevo prezime, nisam razmišljala ni o jednoj drugoj opciji... za mene je to deo stvaranja naše ekipe, naše porodice."

Međutim, za druge, vlastito prezime predstavlja sastavni deo ličnog identiteta. Ono je nešto što nose od rođenja, što ih povezuje sa njihovom porodicom, istorijom i ličnim dostignućima. Odreći se tog prezimena može se doživeti kao gubitak dela sebe. "Moje prezime nije moja ličnost, ali je deo mene. Izgradila sam sebe sa tim prezimenom," primećuje jedna od osoba koje su se opredelile za zadržavanje svog prezimena. Ova perspektiva naglašava da ljubav i poštovanje u braku ne moraju da se mere promenom prezimena, već svakodnevnim postupcima.

Pritisak okoline: "Šta će selo reći?"

Jedan od najtežih aspekata donošenja ove odluke može biti pritisak okoline - porodice, prijatelja, pa čak i nepoznatih ljudi. Ispovesti sa foruma su pune primera gde su mlade žene suočene sa osudama, uvredama i dramatičnim scenama upravo zbog izbora da zadrže svoje prezime. Svekrve koje "vrište", gosti na venčanju koji se "grcaju", komentari o nepoštovanju i čak pretnje da će se porodica "odreći unuka" - sve su to stvarni pritisci sa kojima se neke žene suočavaju.

Ove reakije često proizilaze iz ustaljenih shvatanja i straha od promene. Kao što neki ističu, čak i kada je muževljeva porodica načelno saglasna, iznenadjenje ili razočarenje može biti prisutno. Strah od takvih reakija navodi mnoge da svoj izbor dožive kao bunt, dok druge navodi na popuštanje. Ključno pitanje koje se postavlja jeste: da li je odluka doneta iz straha ili iz iskrene želje? Kako jedna ispovednica kaže: "Nazalost, upravo strah od takvih stvari navede mnoge devojke da se odreknu ne samo prezimena nego i mnogih drugih stvari u životu."

Dodavanje prezimena: Kompromis ili moda?

Opcija da se zadrži svoje prezime i doda muževljevo postaje sve češća. Za neke, ovo je idealan kompromis koji simbolizuje spajanje dve porodice i poštovanje prema oba identiteta. "Želela sam da zadržim svoje, jer me ono vezuje za moju prošlost i porodicu, ali sam htela i da uzmem njegovo, jer to čini našu zajednicu vidljivom," objašnjava jedna osoba.

Međutim, ovaj izbor takođe nailazi na kritike. Pojedinci ga vide kao "modni trend" ili čak pokazatelj sujete. Postavlja se i praktično pitanje: šta se dešava sa dvostrukim prezimenom u narednim generacijama? Ako dete dobije dva prezimena, a kasnije se uda/o za nekoga ko takođe ima dva prezimena, kako će se zvati njihovo dete? Zakonski, moguće je dati detetu najviše dva prezimena, što zahteva odluku i eventualno "brisanje" nekog od prezimena iz loze. Ovo za neke predstavlja nepotrebnu komplikaciju, dok za druge nije bitno, jer veruju da će se buduće generacije same rešavati svojih izbora. "Ne planiram da donosim svoje odluke na osnovu hipotetičkih dilema moje dece. To je njihov život," konstatuje jedna učesnica debate.

A deca? Čije prezime nose?

Pitanje prezimena dece možda je još osetljivije. Tradicija podrazumeva davanje očevog prezimena. Međutim, sve je više roditelja koji razmatraju davanje oba prezimena - i očevog i majčinog. Razlozi su raznovrsni: od želje da se prepozna majčin trud i uloga ("Ja sam ga nosila 9 meseci, logično je da ima i moje prezime"), do praktičnih razloga kao što je lakše prelaženje granica sa detetom kada se majka preziva drugačije.

Protivnici davanja dva prezimena deci često ističu administrativne komplikacije i moguće zadirkivanje u školi. Iako su deca surova i mogu naći bilo koji razlog za zadirkivanje, strah od toga je realan za mnoge roditelje. S druge strane, zagovornici ističu da je vrednost ličnog izbora i simboličnog priznanja oba roditelja važnija od potencijalnih neugodnosti. Kao što jedna buduća majka ističe: "Meni je odbojna ideja da se podrazumeva da dete dobija isključivo prezime oca... ako smetaju dva prezimena, može samo moje."

Muškarci i prezime: Tabu tema?

Debata se gotovo isključivo vrti oko ženskog prezimena. Retko se pominje mogućnost da muškarac promeni ili doda ženino prezime. Kada se to pomenu, reakcije su često negativne, što otkriva duboku rodnu asimetriju u ovom pitanju. Za muškarca da uzme ženino prezime često se smrdi društvenim nepodnošljivim, dok je obrnuta situacija norma. Ovo jasno pokazuje da, iako se radi o formalno jednakim pravima, društvena očekivanja su i dalje snažno usmerena ka tradicionalnom modelu. Kako jedna učesnica ironično primeti: "Pitajte muža da uzme vaše prezime ako vam je već svejedno, pa ćete videti koliko je stvarno svejedno."

Prava i manipulacija: Šta se dešava posle razvoda?

Ponekad se u raspravama pojavljuju neosnovani strahovi i dezinformacije. Jedan od takvih je tvrdnja da će žena koja nije uzela muževljevo prezime imati problema da dokaže majčinstvo nad decom ili da će imati manja prava. Ovo je potpuno netačno. Majčinska prava ne zavise od prezimena. Isto tako, nakon razvoda, žena ima pravo da zadrži bivševo prezime, vrati svoje, ili ga ponovo promeni. Odluke oko toga su često emotivne i praktične - neke žene zadrže prezime zbog dece, druge zbog profesionalnog identiteta, a neke ga rado vraćaju kako bi zatvorile poglavlje života.

Zaključak: Tvoja odluka, tvoj put

Kroz sva ova iskustva, priče i argumente provlači se jedna jasna nit: najvažniji je lični, slobodan izbor dvoje ljudi koji stupaju u brak. Bilo da se odlučite za tradicionalni put, za zadržavanje svog identiteta, za kompromis u vidu dva prezimena, ili za bilo koju drugu zakonsku kombinaciju, ključno je da ta odluka bude vaša, doneta u dogovoru i uzajamnom poštovanju.

Prezime je, na kraju krajeva, reč na dokumentima. Ono što stvarno čini brak i porodicu je ljubav, poštovanje, komunikacija i podrška koja se iskazuje svakodnevno, daleko od matičkih knjiga. Kao što je jedna osoba mudro zaključila: "Neka živi ljubav u krevetu, a ne na papiru." Stoga, bez obzira na to kako odlučite da se pišete, ne dozvolite da vam tu odluku kroje strahovi, modni trendovi ili pritisci okoline. Vaš identitet, vaša porodica i vaš brak zaslužuju da budu izgrađeni na istinskom dogovoru i poštovanju ličnih granica.

Neka vaša odluka bude ona koja vama donosi mir i koja odražava vašu jedinstvenu priču.